<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/">
<title>2 СЕКЦИЯ. КЕРІ ЖӘНЕ ДҰРЫС ҚОЙЫЛМАҒАН ЕСЕПТЕРДІҢ ТЕОРИЯЛЫҚ ЖӘНЕ ЕСЕПТЕУ АСПЕКТІЛЕРІ</title>
<link href="http://repository.enu.kz/handle/enu/24015" rel="alternate"/>
<subtitle/>
<id>http://repository.enu.kz/handle/enu/24015</id>
<updated>2026-04-04T06:11:28Z</updated>
<dc:date>2026-04-04T06:11:28Z</dc:date>
<entry>
<title>ТҰРМЫСТЫҚ ҚАТТЫ ҚАЛДЫҚТАРДЫ ЖІКТЕУ ҮШІН КОМПЬЮТЕРЛІК КӨРУ ЖӘНЕ  ТЕРЕҢ ОҚЫТУ АЛГОРИТМДЕРІ МЕН ӘДІСТЕРІН ЗЕРТТЕУ ЖӘНЕ ТАЛДАУ</title>
<link href="http://repository.enu.kz/handle/enu/24034" rel="alternate"/>
<author>
<name>Уалиев, А.М.</name>
</author>
<author>
<name>Жартыбаева, М.Г.</name>
</author>
<id>http://repository.enu.kz/handle/enu/24034</id>
<updated>2025-06-14T16:51:31Z</updated>
<published>2025-04-16T00:00:00Z</published>
<summary type="text">ТҰРМЫСТЫҚ ҚАТТЫ ҚАЛДЫҚТАРДЫ ЖІКТЕУ ҮШІН КОМПЬЮТЕРЛІК КӨРУ ЖӘНЕ  ТЕРЕҢ ОҚЫТУ АЛГОРИТМДЕРІ МЕН ӘДІСТЕРІН ЗЕРТТЕУ ЖӘНЕ ТАЛДАУ
Уалиев, А.М.; Жартыбаева, М.Г.
Бұл зерттеу тұрмыстық қатты қалдықтарды (ТҚҚ) автоматты түрде жіктеу үшін &#13;
компьютерлік көру және терең оқыту әдістерін қолдану мәселелеріне арналған. Қалдықтарды тиімді &#13;
сұрыптау қоршаған ортаны қорғау мен қайта өңдеу жүйелерінің тиімділігін арттыруда маңызды рөл &#13;
атқарады. Дәстүрлі әдістердің шектеулерін ескере отырып, машиналық оқыту мен нейрондық&#13;
желілер негізінде автоматтандырылған жүйелерді әзірлеу өзекті мәселе болып табылады. Бұл &#13;
мақалада әртүрлі модельдер, соның ішінде Simple CNN, VGG16, ResNet50 және HOG+SVM &#13;
алгоритмдері қарастырылып, олардың тиімділігі мен дәлдігі салыстырмалы түрде талданады. &#13;
Сонымен қатар, теориялық зерттеулердің нәтижелерін тәжірибе жүзінде тексеру мақсатында &#13;
Arduino негізінде аппараттық прототип әзірленді. Бұл жүйе қалдықтарды автоматты түрде жіктеуді &#13;
жүзеге асырып, әзірленген алгоритмдердің жұмыс істеуін тестілеуге мүмкіндік берді. Алынған &#13;
нәтижелер қалдықтарды автоматты түрде сұрыптау жүйелерін жетілдіруге және экологиялық &#13;
тұрақтылықты арттыруға ықпал етеді.
</summary>
<dc:date>2025-04-16T00:00:00Z</dc:date>
</entry>
<entry>
<title>ОПТИМИЗАЦИЯ МОНИТОРИНГА СКЛАДА С ПОМОЩЬЮ IOT-ДАТЧИКОВ И МЕТОДОВ  МАШИННОГО ОБУЧЕНИЯ: ЭМПИРИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПО ОБНАРУЖЕНИЮ  ГРЫЗУНОВ И УПРАВЛЕНИЮ ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДОЙ</title>
<link href="http://repository.enu.kz/handle/enu/24033" rel="alternate"/>
<author>
<name>Оспанов, А.Д.</name>
</author>
<id>http://repository.enu.kz/handle/enu/24033</id>
<updated>2025-06-14T01:51:37Z</updated>
<published>2025-04-16T00:00:00Z</published>
<summary type="text">ОПТИМИЗАЦИЯ МОНИТОРИНГА СКЛАДА С ПОМОЩЬЮ IOT-ДАТЧИКОВ И МЕТОДОВ  МАШИННОГО ОБУЧЕНИЯ: ЭМПИРИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПО ОБНАРУЖЕНИЮ  ГРЫЗУНОВ И УПРАВЛЕНИЮ ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДОЙ
Оспанов, А.Д.
В настоящем исследовании представлена методология, объединяющая данные &#13;
IoT-датчиков и алгоритмы машинного обучения для оптимизации мониторинга складских &#13;
помещений. Предлагаемая система решает две ключевые задачи: обнаружение активности грызунов &#13;
посредством анализа данных с датчиков движения и выявление экологических рисков (например, аномалий в показателях температуры, влажности и уровня газов), свидетельствующих о возможной &#13;
порче продукции. Для проверки работоспособности системы используется симулированный набор &#13;
данных, охватывающий 30-дневный период с почасовой дискретизацией, где ключевые события &#13;
маркируются как «грызун обнаружен» и «предупреждение о порче». Основным алгоритмом &#13;
классификации выбран Random Forest, обеспечивающий точность обнаружения около 95,24%. &#13;
Дополнительно проведено сравнение с альтернативными моделями (логистическая регрессия, SVM, &#13;
Gradient Boosting, нейронные сети). Помимо технической реализации, в работе представлен анализ&#13;
экономической эффективности, демонстрирующий высокую рентабельность внедрения системы.
</summary>
<dc:date>2025-04-16T00:00:00Z</dc:date>
</entry>
<entry>
<title>МЕТОДЫ НЕРАЗРУШАЮЩЕГО КОНТРОЛЯ ДЛЯ ОЦЕНКИ СТЕПЕНИ ИЗНОСА  ТРУБОПРОВОДОВ: СОВРЕМЕННЫЕ ПОДХОДЫ</title>
<link href="http://repository.enu.kz/handle/enu/24032" rel="alternate"/>
<author>
<name>Оразтаев, Д.М.</name>
</author>
<id>http://repository.enu.kz/handle/enu/24032</id>
<updated>2025-06-14T12:21:22Z</updated>
<published>2025-04-16T00:00:00Z</published>
<summary type="text">МЕТОДЫ НЕРАЗРУШАЮЩЕГО КОНТРОЛЯ ДЛЯ ОЦЕНКИ СТЕПЕНИ ИЗНОСА  ТРУБОПРОВОДОВ: СОВРЕМЕННЫЕ ПОДХОДЫ
Оразтаев, Д.М.
В данной работе рассматриваются современные методы неразрушающего &#13;
контроля (НК) трубопроводов, предназначенных для транспортировки жидких сред. Применение &#13;
методов НК позволяет выявлять дефекты трубопровода не выводя оборудование из эксплуатации и&#13;
не повреждает объект исследования. Данные методы позволяют выявлять критические дефекты на &#13;
ранних стадиях их возникновения, что способствует своевременному принятию мер по их &#13;
устранению и, как следствие, сокращению эксплуатационных затрат. После проведения &#13;
неразрушающего контроля полученные данные анализируются специалистами, на основании чего &#13;
эксперты формируют заключение о техническом состоянии трубопровода и прогнозируемом сроке &#13;
его дальнейшей эксплуатации.
</summary>
<dc:date>2025-04-16T00:00:00Z</dc:date>
</entry>
<entry>
<title>ТҰЛҒАНЫҢ ЖАСЫ МЕН ЖЫНЫСЫН ТАНУҒА АРНАЛҒАН НЕЙРОНДЫҚ ЖЕЛІ  АЛГОРИТМДЕРІН ЗЕРТТЕУ</title>
<link href="http://repository.enu.kz/handle/enu/24031" rel="alternate"/>
<author>
<name>Нұржанов, Н.Ш.</name>
</author>
<author>
<name>Турарова, М.К.</name>
</author>
<id>http://repository.enu.kz/handle/enu/24031</id>
<updated>2025-06-14T08:09:30Z</updated>
<published>2025-04-16T00:00:00Z</published>
<summary type="text">ТҰЛҒАНЫҢ ЖАСЫ МЕН ЖЫНЫСЫН ТАНУҒА АРНАЛҒАН НЕЙРОНДЫҚ ЖЕЛІ  АЛГОРИТМДЕРІН ЗЕРТТЕУ
Нұржанов, Н.Ш.; Турарова, М.К.
Бұл жұмыста объектіні нейрондық желі алгоритмдері және олардың бейне &#13;
өңдеудегі рөлі, деректерді өңдеу және модельді оқыту, жүйенің дәлдігін арттыру үшін үлкен &#13;
көлемді бейне және сурет деректері, алдын ала дайындалатын модельдер (VGG-16, ResNet, &#13;
EfficientNet) туралы зерттеліп, шолу жасалған.
</summary>
<dc:date>2025-04-16T00:00:00Z</dc:date>
</entry>
</feed>
